Oi! Kako si mi?

-Buraz! Dobro sam, hvala. Kao što i sami vidite, svuda je potpuno ludilo, ali izgleda da se stvari polako smiruju. Nazire se svetlo na kraju korona tunela.


Pretpostavljam da je ludo, kao širom planete, ali me zanima tvoje viđenje situacije? Kako sve ovo utiče na poslovanje “One Drop”-a i generalno biznise povezane sa industrijom kraft pivarstva?

- Situacija sa pivarama je bila (i još uvek je) strašna. Kako postojimo tek 14 meseci, veći deo naše prodaje išao je preko Tap room-a, gde lokalna zajednica dolazi na pivo i druženje. Ali, sve je to zbrisano, što nas je poprilično pogodilo. Bili smo prinuđeni da otpustimo sve zaposlene, sem jednog. Bio je to zaista težak udarac, jer znamo kako sve funkcioniše - svi smo poput porodice.




Kakvi će po tvom mišljenju biti dugoročni efekti ove krize? Da li smatraš da će ljudi, kada sve ovo prođe, nastaviti da piju zanatska piva istim intenzitetom, ili će kriza uticati na njihove novčanike i mogućnost da se često časte našim nektarima?

- Mislim da će dugoročni efekti biti pozitivni za pivare koje budu u stanju da pivotiraju, adaptiraju se i tako prevaziđu poteškoće. Vreme kao što je ovo podstiče inovacije. Jedva čekam da razgovaram sa dobavljačim opreme, pivarima i trgovcima i da zajedno smišljamo načine kako da prevaziđemo izazove. Osećam da dolazi promena i da će biti pozitivna. Što se lokalnih pivara tiče, a mogu da govorim samo o našoj, mislim da imamo veliku podršku zajednice. Ljudi i dalje zarađuju radeći od kuće. Možda da i ja počnem da držim online edukacije o kućnom pivarstvu u gaćama?!


Kako svaka kriza sa sobom donosi inovacije, da li ste i vi već osmislili nešto novo? Možda neki novi proizvod u One Drop Brewing Co. portfoliju?

- Naravno! Uvek imamo nešto novo! Imali smo nekoliko specijalnih piva u fermentorima koja su planirana isključivo za kegiranje - West Coast IPA, Hazy IPA, Blueberry Sour. Shodno okolnostima odlučili smo se zaokret za 180 stepeni i ta piva smestili smo u limenke. I gotovo smo sve rasprodali! Nabavili smo i destilacioni aparat, pa smo sada One Drop Brewing & Distilling Company! Sudu za ukomljavanje dali smo novu namenu i iskoristili ga u procesu proizvodnje etanola koji koristimo u proizvodnji sanitacionog sredstva sa aromom naših sour-a. Tu nam je pomogao lokalni pekar sa aromama koje koristi. Favoriti su Passionfruit Sour, Mango Milkshake i Blueberry Sour.


Par reči o One Drop-u… Za kratak period kreirali ste sjajne stvari i bili nagradjeni za to.

- Mi smo One Drop Brewing (& Distilling) Co. Pokrenuli smo biznis u nekadašnjoj prodavnici papira u Sidneju, sa idejom da proizvodimo široku lepezu pivskih stilova – od tradicionalnih evropskih lagera, preko ejlova “Novog sveta” do sour-a koji probijaju granice. Pre tek nešto više od godinu dana, prošlog Januara, zajedno sa lokalcima, Klejom Grantom i Meg Barbic, koja ima hrvatske korene, otvorio sam pivaru. Kreacija “One Drop”-a predstavlja ekstenziju ideje slobodnog I kreativnog vajba kojom svi živimo i pretočili smo je biznis i brend koji ga nosi. Industrijski prostor, minimalističkog enterijera ima tropski mural, stable banane i “beer garden” koji krase zvuci regea i muzike Pacifika i Kariba. Koren naziva pivare leži u idejama na kojima se temelji i rege muzika sa svojim “One Drop” bitom. Identične ideje zajedništva, humanosti, jedne ljubavi, slobodoumlja i unikatne kreativne ekspresije nas sve zajedno inspirišu. I upravo taj bit je nešto što nam omogućava da se povežemo sa zajednicom, uživamo u slobodi, volimo život u dobro pivo. Naša filozofija je jednostavna: širenjem pozitivnosti i promene izazvane samo jednom akcijom, poput efekta koji na povrišini vode stvara upravo ta jedna jedina kap (One Drop). I da, pokupili smo dosta zlatnih medalja na najvećem svetskom takmičenju (AIBAs), lokalnom IBAs-u I nedavno smo na “Australian QLD beer awards”-u za naš 5-Brett Saison dobili trofej u kategoriji evropskih ejlova. Bila je ovo divlja godina!




Kako danas izgleda scena kraft pivarstva u Australiji?

- Australijska scena se jako lepo razvila. Postoji osećaj gde se scena treba kretati, sa nekoliko lokalnih stilova koji su se poprilično primili, poput Extra Pale Ale-a. Ipak, svi prate razvoj u Evropi i Americi. NEIPA i generalno “hazy” piva su zastupljena u velikoj meri, ali ovde ljudi vole i crvena i ražena piva. Sour-i su skočili letos, što nama u potpunosti odgovara, s obzirom na to da u iste stavljamo suludo velike količine voća! Kada pričamo o ambalaži, limenka je ovde šef i gotovo da ne postoji pivara koja puni svoje pivo u flašice. Distribucija u “hladnom lancu” je najnormalnija stvar. I ono što je fantastično ovde, jeste da pivski štreberi I snobovi nisu nimalo neugodni kao oni u EU!





Reci čitaocima Dogma BrewBuzz-a, ko je Nik Kalder Skols?

- To sam ja. Tip sa Novog Zelanda i imam smešan akcenat. Kao i mnogi, počeo sam sa kućnim pivarstvom kada sam shvatio da želim da me neko plaća da se time bavim! Odlučio sam se da dodjem do IBD (Institute of Brewing & Distilling) sertifikata i nađem nekog dovoljno blesavog da me zaposli. Našao sam te ljude u Londonu – dobio sam posao u Four Pure Brewing Co. u Bermondseju. Bila je to fantastična epizoda i dosta sam naučio. Nakon toga sam upoznao Dejvida iz zagrebačkog Garden-a, kome sam pomogao da postavi pivaru, od opreme do proizvoda (I tu sam tebe upoznao brate!) Za nešto manje od tri godine u Zagrebu i deset godina van porodice, bilo je vreme da krenem da radim na nečemu malo bližem kući. I ko bi rekao da će tu opet biti umešan neko iz Hrvatske!?




Kako si i pomenuo, nekoliko godina si proveo u Zagrebu, tokom rada u The Garden Brewery-u. Kako ti vidiš ovaj deo planete i kakva je po tebi evropska kraft scena?

- Uživao sam. I dosta toga naučio. Sreo neke od meni najdražih ljudi na svetu. Otkrio nove perspektive, omiljena mesta, stvorio nova prijateljstva i povrh svega sreo životnog partnera (ljubav za Lejdi Di!). Ali i probao sjajna piva, ne pamtim im broj. Gotovo niotkuda, vidim da je evropska scena postala najrazvijenija. Definitivno je američka scena ispred sa vremenske distance, ali ja doživljavam evropske kraftere kao zrelije, strože i osvešćenije. Dosta mi nedostaje.


Bio si u Beogradu. Kako si doživeo našu prestonicu?

- OBOŽAVAM GA! Beograd je, najiskrenije jedan od mojih omiljenih evropskih gradova. A možda i svetskih. Uživao sam sam, sa novim prijateljima, sretao stare tamo, svi su zavoleli taj grad. Ljudi, vajb, noćni život i pivare! Ima energiju koja te uvuče, odvede te na ludo putovanje i ispljune te. To je put ljubavi. Kao sa njenim jezikom. Zaista sam uvek uživao tokom mojih dana u Beogradu i nadam se skorijem povratku!


Dosta pivara širom sveta ceni sorte hmelja koje dolaze iz Okeanije. Kakva je trenutna situaciji u proizvodnji hmelja, ima li novih trendova i sorti? Koji je tvoj omiljeni australijski hmelj?

- Glavni proizvođač, HPA (poznat po super-popularnom Galaxy-u) jako dobro čuva svoje tajne. Nekoliko eksperimentalnih sorti pušteno je na probu kod komercijalnih piva u formi „single hop“ piva, kako bi se prepoznale karakteristike. Vredan pomena je svakako HPA-016 koji karakteriše izuzetno snažni citrusni karakter! Sa druge strane, ja sam lično veliki fan Vic Secret-a. Kada ga staviš u „dry hop“ dobijaš mekšu varijantu Galaxy-a, sa znatno manjom oštrinom i više voćne arome passion fruit-a.


Kako su katastrofalni požari koji su pogodili Australiju krajem prošle i početkom ove godine uticali na proizvodnju hmelja u toj zemlji?

- Mnogi veći proizvođači nisu toliko pogođeni koliko je to slučaj sa ovima sa juga, koji su devastirani, ali izgledi su takvi da će dosta biljaka preživeti. Sa druge strane, na moju veliku žalost, dosta lokalnih nezavisnih proizvođača je užasno pogođeno. Većina njihovih biljaka nije došlo do faze cvetanja ili su im polja jednostavno zbrisana. Jako je tužna situacija. Mi pivari i ugostitelji, pokušali smo da zajedničkim kampanjama da otkupimo svež hmelj i tako ih podržimo, ali je većina tog hmelja bila neupotrebljiva.


Ljudi koji te lično znaju, znaju da si strastven putnik. Koje ti se putovanje urezalo u memoriju?

- Putovanja su nešto što predstavlja bazu biznisa kakav je pivarstvo, ali definitivno su mi najjača sećanja na moja putovanja u Maroko. Prijatelj i ja smo otišli na tri nedelje i ostali tri meseca! Desilo se to da on ima problem sa pasošem u najgorem periodu – tokom novogodišnjih praznika. Ja jednostavno nisam mogao da ostavim svog drugara, tokom Božića, bez pasoša! Tako da smo zajedničkim snagama tražili izlaz iz ove situacije i pokušavali da skontamo šta kog đavola možemo da uradimo! Nije bilo rešenja. Nema ambasade. Pritom je u Maroku ilegalno poslati pasoš poštom… Ali mi smo Novozelanđani, zar ne !? Pomislili smo da će nam neko od „saveznika“ pomoći. Išli smo od ambasade do ambasade, konzulata do konzulata. Niko nam nije pomogao – ni Australija, ni Velika Britanija, a ni Francuska, niko. Na kraju sam ja morao da otputujem u Španiju, pokupim njegov pasoš i vratim se nazad. Kupio sam knjigu, pasoš ušio u zadnju koricu i tako pokušao da prođem granicu u Seuti. Svojim blesavim brkovima pokušao sam da odvratim pažnju marokanskih operatera na skeneru. I uspeo sam! Ili ih jednostavno nije zanimala knjiga, ali uspeo sam! Naravno, ortaku sam po dolasku rekao da nisam mogao da pronađem njegov pasoš i da će ili biti zaglavljen zauvek ili će okušati sreću i pokušati da se ispenje preko poznate ograde koja razdvaja Maroko i Španiju. Ipak, to mu nikako nije bilo smešno, dok mu nisam predao veliku, plavu špansku dečiju knjigu – iako on ne priča španski. Još uvek smo prijatelji, iako nakon toga ima problem da poveruje ljudima.


Nakon ovih zanimljivih priča, pošalji poruku kolegama pivarima i ljubiteljima piva širom sveta.

- Ostanite zdravi, perite ruke i budite obzirni jedni prema drugima. I samo zapamtite, da je na kraju dana, to samo pivo.


Autor:
Vladimir Stojković
Dogma Brewery