- Predstavi nam svoju priču.

Pozdrav iz Soluna! Ja sam Džordž iz solunskog Hoppy Pub-a. Puno ime i prezime mi je Džordž Emanuel Aleksakis, rođen sam i odrastao u Solunu u radničkoj porodici. Trenutno otac dva sina i oženjen mojom drugom polovinom, Natašom. Pored vlasništva nad pomenutim pabom, ponosim se činjenicom da sam koorganizator Thessaloniki Beer Festival-a i nadam se i Thessaloniki Craft Beer Experience-a, čim ovo ludilo prođe.

Oduvek sam bio ljubitelj piva. Kao i mnogi, volim pivo od srednjoškolskih dana, ali sam ozbiljnije ušao u materiju i krenuo da čitam o pivu, tek nakon nekoliko godina rada u raznim barovima. Grčka nikada nije imala pivsku kulturu i bila je pod monopolom Hajnekena dekadama unazad. Ova činjenica nikako nije pomogla Grcima da spoznaju šta je pravo, kvalitetno pivo. Zato sam ja, tokom svog odrastanja tragao po supermarketima za novim etiketama piva koja do tada nisam probao. Godine 2004. otvaram moj prvi bar Ipanema, u mestu na periferiji Soluna, blizu aerodroma. Nije to bio samo pivski bar, ali sam se trudio da imam što više novih etiketa piva. Četiri godine kasnije upoznajem Kristosa Miksosa, mog sada dobrog prijatelja, a tada pivskog blogera, kreatora bloga “Beeramatismoi” što bi u prevodu značilo “Pivski eksperimenti”. Pod njegovim uticajem ušao sam u novi svet i probao neka fantastična piva, totalno nove pivske stilove. Tada sam shvatio koliki diverzitet nudi pivski svet. Momentalno sam bio omađijan i mislim da me to i dalje drži… Uskoro sam počeo da poručujem piva iz specijalizovanih pivskih šopova širom Evrope. To je bio pravi pivski romantizam za mene! Postao sam njegov saradnik na pisanju bloga. Sve je to uticalo na odluku da moj bar postane pivski bar i da ga preimenujem u “IPAnema Beer Bar”.







- Koja su bila prva iskustva novog IPAnema bara?

Pa, zanimljivo je to da su prvi dobavljači kraft piva bili pivski distributeri, njih par, koji su uvezli neke nove etikete pukom slučajnošću ili greškom. Neverovatno, ali istinito! Imali smo dosta klasičnih Belgijanaca, dosta nemačkih piva i nekoliko grčkih piva proizvedenih u mikropivarama koje su se pojavile tokom 2009. godine – poput sada već poznatih Septem-a i Corfu-a. Trudili smo se da tu ponudu oplemenimo i kupovinom par kutija evropskih kraft brendova, svega što smo mogli pronaći na online shop-ovima. Dosta je tu bilo pivskog altruizma na samom startu, jer smo kupovali skupo pivo i jako smo ga nisko maržirali, kako bismo uspeli da ga prodamo, a sa druge strane i ugasimo našu žeđ za kvalitetnim kraftom i novim stilovima. Definitivno su to bila romantična vremena…Uživam kada se setim.


- A onda je na red došao legendarni solunski Hoppy Pub!

Voditi bar u Nedođiji nije bila baš najpametnija ideja, posebno kada potrošite gomilu para za izgradnju i opremanje. Zato je odluka da se preselimo u centar Soluna, za mene bila nikad lakša. Pronašao sam lokal sa rentom koju sebi mogu da priuštim, pa to i objašnjava zašto je naš pab tako mali! Ipak, kako je lokacija sjajna, na par stotina metara od gradske atrakcije, Bele Kule, odlučio sam se da tu smestim svoj novi pab sa ciljem da mojim sugrađanima i gostima Soluna služim vrhunska svetska kraft piva. Bila je to 2014., kada je nastao Hoppy Pub.



Bio je to prvi pab posvećen isključivo kraft pivu i prvi pab u Grčkoj sa hladnom komorom za kegove. Bilo je to jako čudno za mnoge ugostitelje, ali i naše goste. Ipak, kako imamo dosta turista, oni su to spoznali i jako nam pomogli sjajnim recenzijama na svim pivskim i turističkim platformama. Reputacija ovog malog mesta je rasla, a ja sam svako putovanje koristio za ostvarivanje novih kontakata i dogovore oko nabavljanja novih, sjajnih piva za naše goste. I ta misija i dalje traje. Mislim da me to i održava u životu i čuva mi taj osećaj uzbuđenosti koji sam osećao na dan otvaranja paba! Čista ljubav i pasija ka vrhunskom kraft pivu koju delimo sa ljudima iz Grčke i celog sveta je stvarno nešto magično!


- Kako našim čitaocima možeš da objasniš stanje na grčkoj sceni kraft piva?

Kao što sam pomenuo ranije, monopol Hajnekena i kasnije Carlsberg-a, samo je odmogao širenju pivske kulture u Grčkoj. A kako smo mi poznati po vinu i destilatima, pivo se percipiralo isključivo kao “piće za osveženje”, jer pomenuti brendovi u suštini tako i predstavljaju svoje proizvode. Krajem 2007. i početkom naredne godine, počele su da se pojavljuju mikropivare na našoj pivarskoj mapi. Iako tu nije bilo ekstremnijih stilova, svakako je grčkom pivopiji ponuđeno nešto mnogo kvalitetnije. Neke od tih pivara još uvek postoje i lideri su na našoj sceni. U ovom trenutku imamo 50-ak pivara sa svojom opremom, ali i dosta pivara koji kuvaju po “gipsy” ili “ugovornom” principu, pa svi oni zajedno nude veliki dijapazon pivskih stilova. Tako su i grčki pivari evoluirali! Mnogi od njih su jako vešti, ali ima i onih kojima je potrebna edukacija. Jer, ako želiš da skuvaš dobar IPA, moraš ih probati dosta kako bi shvatio u kom pravcu želiš da oblikuješ svoje pivo. To je moj stav. Jednostavno, ne možeš biti pivar ako nisi pivopija. Pivo je strast, pivo je način života, pa njegova aroma, ukus ili naknadni ukus moraju stvoriti emociju kod onog ko ga pije, jer to nije samo puki proizvod. Ako želite da shvatite gde se nalazi grčko kraft pivarstvo, preporučujem vam da probate piva ovih pivara - Septem, Strange Brew, Anastasiou Brewery, Dark Crops, XAOS Brews, Kykao, Mykonos Brewing, Siris, Solo. To su tek neki od jako dorbih predstavnika naše scene.










- Pre mesec dana, planirano je održavanje prvog izdanja Thessaloniki Craft Beer Experience-a... Ali, dobro znamo šta nas je zadesilo. Koliko si dugo radio na organizaciji i planiranju ovog događaja? I šta sada?

Koliko dugo? Hmmm… Tokom celog svog “pivskog” života sanjario sam o ovakvom festivalu u svom gradu, jer i sam obožavam putovanja i posete pivskim festivalima širom sveta. Sretanje prijatelja, upoznavanje novih ljudi i kultura tih zemalja, a posebno njihove pivske istorije… Želeo sam da imamo festival na koji pozivamo prijatelje iz celog sveta. I bili smo toliko blizu… Prokletstvo! Zadnjih šest godina uložio sam u ovaj festival. Dosta je sredstava i znanja trebalo uložiti, pa sam ovaj period zajedno sa svojim partnerima iskoristio za iznalaženje načina za kreiranje budžeta i sve ostale organizacione finese. Naš trio iz Soulfood Thessaloniki zna kako se radi posao! Poslednjih šest meseci smo intenzivirali operacije za što bolju organizaciju TBCE. Gotovo da je sve bilo spremno – od specijalnih čaša za tejstinge, preko promotivnih aktivnosti, bukiranih hotela, iznajmljene opreme za točenje, rezervisanog mesta održavanja i naravno piva koje je stiglo iz celog sveta! Samo mogu da ponovim – prokletstvo! Kao i mnogi, morali smo da odložimo događaj zbog svih nas i naših života. Bio je to jako stresan period i još uvek je. Jako mi teško pada i činjenica da imamo toliko fantastičnih piva uskladištenih u našoj hladnoj komori, a da niko ne može da ih proba. Zato ćemo, čim ovo prođe i stvore se uslovi za to, napraviti veliku pivsku žurku! A festival smo prebacili za narednu godinu, ovog puta od 19. do 21. marta, kako bismo bili sigurni da će sve biti u redu. Obećavam da će TCBE biti jednako sjajan kakav je trebao da bude ove godine. Jer mi ćemo dati sve od sebe da tako bude!














- Ovaj događaj je proizašao iz tvog ranijeg učešća u organizaciji Thessaloniki Beer Festival-a. Kada si ušao u celu priču sa organizacijom događaja i koju satisfakciju pronalaziš u tome?

Da, jedan sam od ko-organizatora TBF-a, festivala koji smo započeli 2017. godine i koji se pokazao kao jako uspešan. Svake prethodne godine imali smo oko 40.000 posetilaca.

Moje učešće u organizaciji pivskih događaja došlo je kao prirodni nastavak dobrog rada Hoppy Pub-a i njegovog etabliranja. Prvi pokušaj okupljanja kritične pivske mase bio je 2015. godine, kada smo organizovali dva događaja – Christams Hops Fest i Oktobeer Thes. Oni su nam dali informaciju da su grčke pivopije žedne kvalitetnog piva i da moramo da uložimo više napora u organizaciju većih pivskih festivala.
Satisfakcija svakako nije samo puka organizacija pivskog festivala, jer je za mene to višeslojna akcija u kojoj posetioci neposredno dobijaju novo iskustvo, edukuju se po pitanju pivskih stilova i postaju deo globalnog pokreta kraft pivarstva. Samo kroz festival možete spojiti toliku količinu ljudi i pivare sa njihovim pivima. Zato smatram da festivali najviše potpomažu širenju kulture kraft piva i definitivno je vredno svog truda, teškog rada i stresa, kada na kraju shvatiš kako se ljudi zabavljaju sa čašom kvalitetnog krafta u ruci. To je mnogo više od satisfakcije. Za mene je to blagoslov…







- Kako sam prošle godine prvi put bio u Solunu, moram da priznam da sam otkrio fantastičnu energiju. Možda je tako, jer lično, volim lučke gradove. Šta nam ti možeš reći o svom gradu?

Kako da opišem grad u kom sam rođen, u kom živim i u koji sam zaljubljen? Solun ima taj magični pogled ka pučini, zbog divnog šetališta koje se pruža duž mora. To je grad bogate istorije. Ono što ga krasi jeste da u mnogim gradskim naseljima možete naići na tragove istorije. Periodi Vizantije, antičke Grčke i Otomanskog carstva ovde su isprepletani i odaju ti zanimljiv utisak šetnje kroz vekove. Sa druge strane, Solun je relaksiran grad, dobar domaćin svojim gostima, sa ljudima koji su gostoprimljivi. Uvek je bio raskrsnica civilizacija, pa tako imamo dosta njihovih potomaka koji su dosta naučili kroz istoriju. Na kraju, mislim da je i ovaj grad još uvek veliko selo, bez obzira na 1.5 miliona stanovnika, jer je društvo jednostavno tako, nije otuđeno. U ovom gradu dosta se ljudi zna i uspeo je da kroz vekove postojanja zadrži identitet. Imam tu sreću da dosta putujem i da sam obišao dosta gradova i zemalja. Dosta stvari možemo preuzeti od drugih kultura, ali ipak, sa jedne strane, dobro znam šta Solun čini divnim i jedinstvenim, pa je ovo i dalje jedan od mojih najomiljenijih gradova na planeti. Ako nekada budem morao da odem iz Soluna, jako bi mi nedostajao…










- Vratimo se pivu. Da li je izazov predstavljati nova piva iz raznih delova sveta grčkim pivopijama?

Ne, ne mislim da je teško. Barem ne više. Ipak, i dalje je izazov pronaći ljude koji na sličan način dele pasiju prema kraft pivu. The Hoppies – kako ja zovem veliku familiju koja predstavlja moj pab, predstavljaju grupu ljudi koja je otvorena za nova saznanja i kod piva im je najbitnije da su piva kvalitetna i proizvedena od strane NEZAVISNIH kraft pivara. Jer mi marimo isključivo za vrhunsko pivo, odakle god ono došlo. Kraft pivo je pivo sa dušom, nije samo proizvod, kako rekoh ranije. Mene upravo ispunjava i mogu da kažem da mi puni baterije momenat kada našim mušterijama predstavimo neki novi brend i neko novo fantastično pivo! Taj osećaj mi jednostavno nema cenu.


- Kao i mnogi od nas, posvećeni članovi pokreta kraft pivarstva i ti jednostavno voliš ovaj napitak. Koja piva i pivarske škole su na vrhu tvoje liste?

Ja sam veliki poštovaoc i ljubitelj “Svete” belgijske pivske kulture i tradicije. Ne mogu rečima da opišem moju ljubav koju gajim ka belgijskim pivima. Nije bitan stil I da li je u pitanju neki lambic, flanders red, saison ili neko manastirsko pivo. Jednostavno obožavam sve. Druga porodica piva kojoj se divima su piva Frankonije, nemačke regije sa bogatom pivskom istorijom. Po mom mišljenju, pivski stil u kom može da se najviše uživa je svakako Franken Kellerbier! Pitkost, svežina, balans u aromi i ukusu su nešto što želi svaki pivopija. I sve se to može naći u ovom pivu. Naravno, pored ovih, jako poštujem i britansku, češku i američku pivarsku školu, ali opet, tu su i neke nove zemlje koje donose sjajna piva! Vidiš li šta predstavlja pivski svet? Predivna mapa sačinjena od odličnih piva, finih ljudi, ujedinjenih i srećnih zbog onoga čime se bave, bez granica i nepotrebnih konflikata. Možeš li da zamisliš da naši lideri budu pivari ili da zamisliš kakvi bi nam bili političari kada bi bili istinski zaljubljenici u vrhunsko pivo? Ja zaista verujem da bismo imali bolji svet za našu decu…


- Prošle godine na Thessaloniki Beer Festival-u, probao sam sjajna piva čiji si ti kreator, zajedno sa svojim prijateljem koji ima pivaru. O kakvom se tu projektu radi?

Prvo, da razjasnim jednu stvar. Ja nisam pivar, niti ću ikada biti. Vlasnik sam paba i pivopija. I tako sam uključen u mnoge pivske projekte. Presrećan sam kada sam u pivari i kada se i isprljam tokom učešća u procesu kuvanja piva. Ali ja nikada neću biti neko ko će čitati i studirati pivarstvo i tehnologiju. Dosta sam stvari naučio praćenjem i gledanjem mojih prijatelja pivara širom sveta.Volim da budem deo celog procesa, od kuvanja, preko točenja, sve do prazne čaše!



Pivo koje si ti probao deo je našeg projekta Fuckin’ Flamingo Brewing. Ideja je bila kuvati i prodavati pivo, sa ciljem sakupljanja love za investiranje u pivaru kapaciteta 500L po kuvanju. Pivara je trebala biti smeštena u našem selu, mestu u kom živimo, Epanomiu, divnom mestu na moru, udaljenom 30 minuta od Soluna. Dakle, ideja je bila da imamo pivaru sa tap room-om, da u početku samo tu služimo pivo hiljadama ljudi koji dolaze na kupanje. Bez stresa koji donosi distribucija, već direktna prodaja svežeg piva iz proizvodnje. Ipak, kako to zna da bude sa planovima, oni su odloženi i ostavljeni za neko bolje vreme. Ali, ja ne odustajem tako lako, pa sam sada u fazi pokretanja projekta koji želim da realizujem što pre.



U pitanju je projekat pod nazivom Drifter Brewers, u okviru kog bismo putovali po svetu, kuvali pivo sa našim prijateljima i prodavali ga isključivo u našem taproom-u u centru Soluna i mestima koja drže naši domaćini. Uskoro više vesti na ovu temu…


- Koje će pivo prvo “nastradati” nakon završetka ovog ludila?Hej, pa kako da ti odgovorim na ovo pitanje? Hahahaha! Pored svežeg kega Dogminog Hazy Rocket-a, u hladnoj komori imamo fantastična piva Hammera, East Side-a i još fantastičnih gostiju sa ovogodišnjeg TCBE-a. Mislim da neće dugo potrajati sva ta piva. Takođe, jedva čekam da istočim i prvi keg piva skuvanog za naš pab, pod nazivom “Freedom".


- I na kraju ovog sjajnog Brew View-a, koju poruku šalješ ljubiteljima piva u Srbiji i širom sveta?

Braćo i sestre, ostanimo jaki i zdravi, jer imamo svet koji moramo da obnovimo… Za našu decu, naše roditelje, našu budućnost. I sigurno imamo okeane fantastičnog piva koje treba oploviti. I verujte mi, zajedno ćemo presušiti te okeane. Osećam se blagoslovenim što znam da smo u ovom svi zajedno. Jer zajedno ne možemo da izgubimo. Zajedno ćemo se izdići iz ovoga!
Šaljem svima mnogo ljubavi i najlepših želja. Vidimo se uskoro!


Autor:
Vladimir Stojković
Dogma Brewery